Завичај то сам ја

Од најранијег узраста треба развијати свест о завичајности и указати кроз радионице и шетње градом, колико је битно познавати свој град, волети га и неговати традицију. Примерима показати важност задужбинарства и поклона.

Циљеви пројекта су : Упознати ученике са појмом завичајност
– Упознати ученике са фондoм Завичајне збирке (мини изложба)
– Упознати ученике са историјом града, историјом улица
– Скренути пажњу на важност задужбинарства и поклона
– Развијати љубав према граду, неговање културних вредности…
– Развијати истраживачки дух код ученика
– Показати колико је битно познавати свој град, волети га и неговати традицију
– Створити код ученика сараднике Завичајне збирке
Пројекат оснивају и воде: Татјана Коларски, библиотекар, Мирјана Вуксановић, наставник
историје, и Блаженка Марковић, виши библиотекар, руководилац Завичајне збирке.
Учесници: ученици шестих разреда
Време трајања: фебруар 2018 – јун 2019 ( седам радионица)
Место одржавања радионица: фонд Завичајне збирке
Теме које су обухваћене овим пројектом су :
1. Завичај и Завичајна збирка
2. Кратка историја Новог Сада
3. Новосадском улицом од куће до куће
4. Чување старих књига- конзервација и рестаурацијa
5. Задужбине и задужбинари
6. Моја школа и мој крај

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Прва радионица : Тема – Завичај и Завичајна збирка

Ученици су имали прилику да током прве радионице посете место Завичајне збирке које се налази у улици Цара Душана 27. Руководилац и библиотекар Завичајне збирке Блаженка Марковић упутила је ученике у тему.
Фонд Завичајне збирке има карактер музејске збирке – сакупља и чува стару и ретку књигу и периодику у вези са Новим Садом. Свакодневно пружа информације свим заинтересованим грађанима, научним, јавним и култуним радницима, првенствено корисницима који се баве истраживачким радом. Библиотечки материјал се често користи и за потребе средстава јавног информисања.
Ученици су сазнали да Завичајна збирка представља врло значајан део књижног фонда Градске библиотеке у Новом Саду.
На часовима смо обрађивали тему историјски извори, тако да су донекле упознати са врстама материјала који се чувају у Завичајној збирци, као што су : монографске публикације, серијске публикације и нетипичан библиотечки материјал, у оквиру којих постоје и посебне целине: збирка старе и ретке књиге, легати, поклони, монографске публикације које имају посебан знак или белешку: посвету, потпис власника или аутора.
Домаћи задатак : Свака улица има своју историју, неке имају и више имена а ми смо добили задатак да будемо истраживачи и сазнамо како су војвођанске улице и вароши добиле име.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Друга радионица : Тема – Кратка историја Новог Сада
Завичај то сам ја
Нови Сад : прошлост и садашњост на фотографијама
Фотографије су данас знак некакве друштвености, на фотографијама представљамо себе као срећне људе. Смејемо се на безброј селфија, који су у односу на старе портрете заправо само тренутна сећа. Данас, када свако од нас дневно направи на десетине фотографија и селфија, тешко је схватити колико је интимно значење свака фотографија некад имала за оне који су фотографисали.
Управо смо на данашњем часу сазнали нешто ново о фотографисању, начину како је уопште настала фотографија, фотоапарат .
Кад погледате фотографије из давних дана, видећете да су људи на фотографијама увек озбиљни. То је једно од питања које су поставили наши ученици. Блаженка, наш предавач објаснила је да на тим ненасмејаним фотографијама се људи уозбиље како би били савршено мирни док чекају добру експозицију.

Људи у прошлости нису нужно били депресивнји, тужнији или мрачнији од нас. Њихове озбиљне фотографије заправо говоре нешто друго, а то је да су имали другачији однос према својим фотографијама. Када су се људи некад фотографисали, за њих је то био важана тренутак. Фотографисање је било ретко и није могао свако да га приушти. Људи се нису сликали сваки дан, а неки су то радили само једном у животу.
Први историјски документ који говори о постојању насеља на подручју Новог Сада је повеља угарског краља Беле IV из 1237. Године. Сматра се да је насеље на левој обали Дунава из кога ће се развити данашњи Нови Сад основано после изгона Турака ових крајева 1694. године . Због статуса слободног краљевског града, Нови Сад доживљава нагли привредни развој и напредак. У првој половини 19. века, Нови Сад је био највећи српски град. Нови Сад прозван је Српском Атином.
На овом занимљивом часу смо научили нешто ново везано за фотографију ( што смо имали за домаћи задатак ) , и кратку историју Новог Сада

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Трећа радионица : Тема – Новосадском улицом од куће до куће

Дуго времена Нови Сад је био центара српске културе, због чега је добио име „Српска Атина“. Оно што овај град чини посебним јесте његов изглед. Грађевине које се налазе у њему још увек одишу старим духом и чине да се на тртен вратите у прошлост. Многе млађе генерације ни не слуте како је Нови Сад изгледао раније и колоко се тога изменило.
Управо зато су наши ученици данас ту како би нешто ново чули а уједно и сами били мали истраживачи и сазнали историју њиховог града и улица којима сваког дана пролазе. Упуштамо се у авантуру путовања кроз време и замислићемо да смо баш тамо.
Ученици су испричали своја сазнања везана за Адамовићево насеље, које је некада било миран део града, прави рај за становање, а данас је то кварт у којем је стално динамично.
Назив Адамовићево насеље некада се односио како на данашње Адамовићево насеље, тако и на данашњи Телеп. Цео тај простор је првобитно назван Дарањијево насеље (Дарањи телеп – реч „телеп“ на мађарском језику значи „насеље“).
Подбара, ушушкана између Салајке и Старог града, успешно одржава имиџ старог језгра града и у неком деловима она је деценијама остала нетакнута и непромењена.Залутајте Скерлићевом, Златне греде, Земљане ћуприје и осталим улицама овог кварта и помислићите да сте се вратили у прошлост, неки давни Нови Сад. То подручје „под баром” , богато рибом, има тржницу снајдужом традицијом.
Лиман, порекло речи је старогрчко, што у преводу значи залив или лука. Упрошлости су у Новом Саду постојали Мали и Велики Лиман. Лиман почива на некадашњој забрањеној инундационој равни Дунава..На том месту се река повремено изливала и таложила велике наслаге песка и муља. Данас Лиман има сасвим другачији изглед и представља скоро најлепши део града.
Библиотекар Завичајне збирке Блаженка Марковић допунила је наше ученике својим знањем и појединостима које ученици нису пронашли у свом истраживачком раду , и на тај начин смо заокружили ово нсше дивно дружење.
Ученици су погледали мноштво старих фотографија улица града Новог Сада.
Домаћи задатак су остварили у потпуности, старе фотографије су скенирали и на тај начин научили још један вид рада који се користи у фонду Завичајне збирке.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Четврта радионица : Тема Чување старих књига- конзервација и рестаурација

Данашња посета архиву има веома занимљиву тему – чување старих књига. Ученици су веома пажљиво слушали излагање Блаженке Марковић која нам је веома стручно објаснила шта значи конзервација и рестаурација старих књига.
Многе библиотеке и архиви имају бар једну веома посебну књигу коју немилосрдно нагриза зуб времена. Старе књиге, било писане или штампане, сматрају се највећом заоставштином неких прошлих времена. Није непознаница да њихова вредност превазилази материјалну. Веома стручна екипа рестауратора се бави „ лечењем „ књига које се налазе у лошем стању.
Блаженка је ученицима објаснила сам поступак стерилизације азотом који се издувава у вакум кесе у које се претходно положи материјал који ће се обрађивати, односно дезифинковати и извршити дезинсекција садржаја. То могу бити стара документа, плакати, постери, пергаменти, фотографије, мапе и слично. Након стерилизације, материјал се механички чисти и пере воденим раствором. Након прања, папирни материјал се суши, везује и коричи. Сваки процес се ради веома пажљиво и са много стрпљења. Ученицима је Блаженка нагласила да је едукација за ову врсту заната дуготрајна , по неколико година траје , и да је сам процес рестаурације веома скуп.
Ученици су са овог занимљивог часа отишли задовољни и са новим знањем које могу пренети и осталим ученицима.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Пета радионица : Тема – Задужбине и задужбинари

„ Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина „ ,
написао Иво Андрић у књизи
„ На Дрини ћуприја „

Задужбине су одувек биле знак развијеног осећаја припадности појединаца свом народу, али и високо развијене моралне потребе да се врати део богатсва које су стекли. На данашњем часу научићемо нешто ново , занимљиво и уоквирити слику наше посете и дружењу у завичајној збирци.
Основни мотив задужбинара је остваривање друштвено корисних циљева, онако како их је видео и вредновао сам задужбинар. Традиција задужбирнаства у Србији почела је још у раном средњем веку и није прекидана ни у периду турске владавине Србијом. Обнова и процват задужбирнаства у Србији обележили су прву половину 19 века када се буди национална свест и почиње борба за ослобађање од Турака.
У фрушкогорским манастирима похрањено је све што се могло склонити од Турака и понети са собом: свете књиге, иконе, повеље, србуље, поменици, летописи, сасуде, делови средњовековне одеће и многи други вредни предмети. У Фрушку гору склањани су вредни предмети из Студенице, Жиче, Милешеве, Раче, Сланаца, Винче…
Једна од задужбина је Карловачка гимназија, њено оснивање веже се за име угледног грађанина Сремских Карловаца – Димитрија Анастасијевића Сабова, који је дао митрополиту Стефану Стратимировићу близу 20.000 форинти за оснивање српске гимназије, на корист и добробит српског народа.
Данашњи час нам је био веома занимљив и са пажњом смо слушали дивне приче и сазнали како су настале значајне установе у нашем граду.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Шеста радионица : Тема – Моја школа и мој крај

Ова радионица је посвећена раду и делу човека чије име носи наша школа Васи Стајићу. Са одушевљењем смо слушали причу нашег предавача Блаженке а и сами смо се укључили у тему. Већина Новосађана воли свој град. Неки га не воле, кажу да га воле, али не показују то својим делима. Већина Новосађана, када их упитате за неку улицу, знаће где се налази. Неки неће. Или су одскора у граду или нису вољни да помогну. Или стварно не знају где се налази. Ипак, када питате за неку улицу како је добила име, већина Новосађана неће знати да Вам објасни.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Седма радионица: Туриста у свом граду (шетња градом)

Нови Сад, град на Дунаву, град европске историје и традиције и балканске гостољубивости је искуство које вам недостаје.
Ханс Андерсон у свом дневнику са путовања Дунавом спомиње Нови Сад као „ водени град“.
Никао је на плодној земљи уз мостобран преко тврђаве пре три стотине и нешто година. Аустроугарска царица Марија Терезија доделила му је статус слободног краљевског града 1.фебруара1748.године. Тада је назван данашњим именом.
У то време ниједан фрушкогорац није могао да се ожени ако није засадио новисад ( ново грожђе).
Нови Сад/Újvidék/Neusatz је већ три века, колико постоји под тим именима, простор разноликог, богатог културног наслеђа многих народа који у њему живе. Материјална и нематеријална културна баштина стварана у прошлим вековима основ је на коме почива интерактивна мрежа научних и културних институција, што Нови Сад данас чини простором активног сусрета култура и различитих идентитета.
Урбано градско језгро красе барокне, неоренесансне, класицистичке и баухаус грађевине, као и многобројни верски објекти.
Наша мала али одабрана група ученика кренула је у обилазак града за који смо мислили да нам је вома познат. Сваки посетилац према свом унутрашњем осећају за лепо и пријатно, атрактивно и весело, корисно и приступачно може створити сопствени угођај упознајући све слојеве прошлости и садашњости Новог Сада.
Шетњу градом Новим Садом можете погледати на презентацији.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Advertisements

Дан државности Србије

Србија обележава Дан државности, као подсећање на Сретење 1804. године, када је подигнута револуција и почело ослобађање од Турске, и исти датум 1835. године, када је донет први модерни устав Србије.
Сретење је државни празник којим се обележавају два значајна историјска датума битна за културно-историјски и национални идентитет Срба.
Тог дана 1804. Године, српски устаници, предвођени Ђорђем Петровићм- Карађорђем, на Збору у Орашцу одлучили су да покрену Први српски устанак.
Устанички скуп, одржана у Орашцу, представља почетак обнове српеке државности после вишевековне отоманске власти.
У наредних неколико година устаничка војска, под вођством Карађорђа, у чивеним биткама код Иванковца, Делиграда, Мишара, у Београду и другим местима, поразила је отоманске снаге и ослободила готово целу територију Београдског пашалука.
Тиме су Срби отпочели ослободилачку борбу против отоманске власти и процес стварања своје ноновековне државе.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Такође, 15.фебруара 1835. године у Крагујевцу донет је Сретењски устав, први устав Србије и један од најдемократскијих и најлибералнијих устава тог времена.
Дан државности Србије празнује се 15. И 16. Фебруара, а поново је почео да се обележава од 2002. године.

Sretenje

Сретење Господње се код хришћана слави 40. Дана од Божића. Српска православна црква слави овај празник 2.фебруара по црквеном, а 15. фебруара по грегоријанском календару.
Народна веровања и обичаји
Ако је на Сретење сунчана дан и медведи изађу из јазбине и упчаше се своје сенке, па се врате назад, верује се да ће зима потрајати још шест недеља.
На Сретење се срећу и раздвајају зима и лето.. Од Сретења дани постају дужи, а ноћи краће, па се у народу каже „ Сретење обретање„.Обичај је да се на Сретење обавезно пале свеће јер се сматра да пламен има скривену чаробну моћ и да ће кућу штитити од грмљавине и других несрећа.
Према канону православне цркве Сретење је сврстано у ред Господнјих, али и Богородичних празника, јер се на тај дан истовремено велича чистота Богородице коју је како каже предање, првосвештеник Захариха, отац Јована Крститеља, увео у јерусалимски храм на место одређено за девојке.
Овога дана девојке пазе каквог ће мушкарца прво срести. Верује се да ако прво сретне црноманјастог, за таквог ће се удати, а ако сретне плавог, онда за таквог.Исто важи и ако сретне здравог, богатог, сиромашног или болесног.

Ученици историјске секције О Ш „Васа Стајић“ су као и сваке године обележили Дан државности. Украсили су хол школе паноима и на часовима историје презентовали презентације пригодне за обележавање овог значајног датума.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Празник се слави од времена цара Јустинијана, у црквеном календару је обележен црвеним словом, а у Србији има велико значење и симболику. Сретење се слави и као крсна слава.

Тим поводом је историјска секција О Ш „Васа Стајић „ направила кратак излет до Крупња као и прошле године . На том дивном путовању ученици су посетили Шабац- Саборну цркву Светих апостола Петра и Павла; Карађорђев споменик, Карађорђе је добио звезду са мачевима као највеће ратно одликовање Краљевине Србије. Установљен је Законом о одличју Карађорђева звезда, који је краљ Петар Први Карађорђевић потписао 1.1.1904. године у Тополи поводом 100. Годишњице Првог српског устанка.

Yvezda
Карађорђева звезда

Први ордени Карађорђеве звезде са мачевима додељени су тек 1913. године, после завршетка рата са Турцима 1912. године, значи пуних девет година од установљења ордена. Првобитним Законом о Карађорђевој звезди са мачевима, било је предвиђено да се овим орденом одликују само официри. Међутим, како је у ратовима 1912. 1913. и 1914. године велики број редова, каплара и подофицира учинио низ величанствених херојских дела у борби са непријатељем, то је Уредбом од 28. 5. 1915. године установљен Златни и Сребрни војнички орден Карађорђеве звезде са мачевима којим су одликовани, редови, каплари и подофицири за заслуге у рату и који су по рангу били изједначени. У војсци Краљевине Србије официр није могао да буде предложен за орден Карађорђеве звезде са мачевима, ако се са тим предлогом није сложила већина уфицира у пуку. Златним и Сребрним војничким орденим Карађорђеве звезде није могао бити одликован редов или подофицир, ако приликом његовог предлагања већина војника не би искорачила један корак испред строја у знак подршке.

Путовање настављамо до Мишара, обилазак споменика јунацима чувене Мишарске битке Битка на Мишару или бој на Мишару је битка вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске на брду Мишар код Шапца од 13. августа до 15.августа (односно од 1. до 3. августа по јулијанском календару) 1806. Ова битка је једна од највећих победа српских устаника за време Првог српског устанка.
Битка је завршена у предвечерје око 6 сати великом српском победом.

Battle_of_Mišar,_Afanasij_Scheloumoff
Мишарска битка

Следећа дестинација Бранковина – где постоје две културно-историјске целине. Црква Светих Арханђела, задужбина Проте Матеје Ненадовића. Добро је очувана, а при цркви се чува драгоцена црквена ризница у виду својеврсне музејске збирке. Њу чине црквени предмети, богослужбене књиге и историјски документи из 18. и 19. века. У непосредној близини цркве је група надгробних споменика из 19. века, њих око двадесетак. Овде су сахрањени бројни чланови породице Ненадовић.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У школском дворишту, другом делу културно – историјског комплекса, које раздваја Школски поток, налази се још један споменик народног неимарства, вајат Ненадовића.
Прва државна школа сазидана је 1836. Године у Бранковинии назива се „Протина“ школа. Нова школска зграда је подигнута 1894. године. У њој је учила песникиња Десанка Максимовић а њен отац је био учитељ у тој школи. „Десанкина школа“ је обновљена 1985. године. У новоуређеном простору налази се стална изложбена поставка о животном и књижевном путу песникиње, сала за програме и библиотека.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Иза ове школе налази се помоћна зграда, вероватно подигнута средином 19. века, текође вредан примерак народног неимарства. Служила је као школска писарница.
Други део ове јединствене целине, складно уклопљен у крајолик, чини двориште двеју школа. Старија, као прва државна школа, начињена је 1836. године и носи име ”Протина” У њој је, поводом 180е годишњице Првог српског устанка постављена музејска изложба о развоју школства и просвете у то време. Реконструисана је школска зборница, учионица са рукописним књигама, уџбеницима и училима, као и експериментална музејска радионица „Учионица кроз векове”..

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

По доласку у Крупањ посетили смо Спомен -црква Вазнесења Господњег, Српска православна црква подигнута у спомен жртвама Првог светског рата у бици на Мачковом камену 1914.године. У склопу крипте цркве налази се костуриница са моштима војника настрадалих у борбама на Мачковом камену у Првом светском рату и натписом „Виле ће се грабит у вјекове да вам венце достојне саплету“

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Наше путовање је подразумевало и посету Тршићу родно место српског филолога и реформатора српског језика Вука Стефановића Караџића .

“ Ја сам се у Србији родио и узрастао и зато ми се чини да на свијету нема лјепше земље од Србије ни лјепшег мјеста од Тршића “
Етно-парк чине Вукова спомен куће са окућницом, као централно место, етнографски спомен парк садржи већи број грађевина народног неимарства, карактеристичан за живот људи из Јадра у 19. Веку.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Путовање настављамо према Белој Цркви , У Белој Цркви је 7.јула 1941.године,Рађевска партизанска чета Ваљевског партизанског одреда , под руководством Жикице Јовановића Шпанца, позвала окупљени народ на устанак и испалила прве устаничке хице . Том приликом су убијена два жандарма, Богдан Лончар и Миленко Бранковић .

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Добри Поток је порта-црквени парк, формиран као јединствен духовно-културни центар. У самом комплексу се налази црквица из 16. Века, низ кућица , свака са својом наменом. Музеј пчекарства, музеј старих заната, школа пре 100 година, градско домаћинство пре 150 година. Када уђете у сваку од просторија укључује се музика која је у стилу и времену са темом те просторије. Укругу цркве се налази гробље које је најстарије у Србији а сваки споменик је посађен као стена, зато се зову стећњаци а према легенди ову цркву су саградили Браћа Југовићи.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

ТЕКЕРИШ- У њему се налази споменички комплекс “Српским јунацимa”, посвећен Церској бици.
Постоји изрека : “Дођи швабо да видиш шта је српски Текериш”

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Наше путовање се завршава посети манастиру Троноша. Манастир Троноша- настао између 1276. и 1282.године, ктитор је краљица Каталина Немањањић, жена краља Драгутина. Црква је посвећена Ваведењу Богородице.
Стали смо да пијемо воду са чесме коју су према народном предању подигли Југ Богдан и његових девет синова ( стара 700 година)

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Сто година од завршетка Првог светског рата

images
Драги моји ученици,
Прошле године обележили смо 100 година од завршетка Првог светског рата.
Први Светски рат је веома опширна тема и трудили смо се да сваку наставну јединицу обрадимо и научимо у потпуности. Мала матура се ближи а ми имамо све мање времена да запамтимо мноштво података из већине предмета. Зато ћемо да утврдимо градиво и на овај начин , јер свако понављање добро дође.

Прекид непријатељстава званично је ступио на снагу 11. новембра 1918. године ; једанаестог часа, једанестог дана, једанестог месеца. Примирје су у Компјењу у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, потписале Немачка и земље Антанте.Рат је окончан потписивањем неколико мировних споразума, од којих је најважнији Версајски мир 28. јуна 1919, иако су силе Антанте потписале примирје са Немачком 11. новембра 1918.године.
vagon_versaj-1.jpg

Потписивање Примирја

Блоковска подела Европе

Блоковска подела Европе
Карта Европе пред избијање Првог светског рата
Карта Европе пред Први светски рат
Узроци :
– Супротности између старих и младих капиталистичких земаља.
– Жеља за прерасподелом колонијалног света.
– Анексиона криза.
– Трка у наоружању.
propagandna razglednica centralnih sila
Пропагандна разгледница Централних сила

Повод (Сарајевски атентат)
Сарајевски или Видовдански атентат се догодио 28. јуна (15. јуна по јулијанском календару) 1914. године у Сарајеву, (Босни и Херцеговини) када је Гаврило Принцип из групе од шесторице атентатора (петорице Срба и једног босанског муслимана), чланови организације Млада Босна, убили аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда и његову супругу Софију, војвоткињу од Хоенберга.

Организација Млада Босна је бројала 25 члана и она је требало да утиче на све друштвене чиниоце у Србији.
Њени чланови нису смели да користе своја права имена, него бројеве које су добили. Размењивали су поруке искњучиво усмено, а сваки докуменат је уништаван чим се по њему приступи.
На основу свега реченог, може се закључити да постоје две заједничке основне црте Младе Босне, упркос томе што је њу чинио „неорганизован, неповезан и хијерархијски неизграђен скуп група и кружока“:

1. Негирање Аустро-Угарске Монархије, тј. тежња за њеним уништењем, самим тим, негирање сваке политике која се из ма каквог разлога ставља „у оквире монархије“, и жели да унутар њих илузорно постигне неки просперитет за Србе и друге јужнословенске народе (Маслеша, 146-147).

2. „Одвајање од тадашње водеће српске политике, осећање потребе за једном одлучнијом, смелијом и енергичнијом акцијом, која је називана и револуционарном“; „Млада Босна се управо својом револуционарном вољом и својом свешћу о нужности и неопходности револуционарне борбе битно разликовала од свих постојећих политичких групација (Маслеша 146, 150).

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.



Песничка успомена на тамновање
Сатрвен мучењима и батинама, проводећи своје последње дане као сужањ у тамници у Терезину, ,сада већ епска личност светске историје — Гаврило Принцип је оставио једну лепу, готово песничку успомену на своје тамновање. На лименој порцији у којој му је затворски стражар кроз прозорче протурао дневни оброк, Принцип је загребао стих који говори о херојском пркосу над трпљењем невоље:

Тромо се време вуче
И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.

У ћелији, изнад неколико дасака на дрвеним ногарама које су му служиле као кревет, Гаврило Принцип је на зиду такође записао поруку свог вечитог трајања:
“Наше ће сенке ходати по Бечу
лутати по двору
плашећи господу”.

Аустро-угарски ултиматум Србији или Јулски ултиматум био је ултиматум упућен влади Србије 23. јула 1914. године, месец дана после Сарајевског атентата. Документ је описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране британског министра иностраних послова сер Едварда Греја.
Аустроугарска тражила је од Србије следеће:
1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.
8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавезa.
telegram-objave-rata

Српска влада је условно прихватила све захтеве ултиматума, сем тачке број 5 која је захтевала мешање аустроугарских органа у судски поступак, јер би то представљало кршење устава исуверенитета Србије.

>srbobran-novine-1914-ultimatum-monarhije-srbiji_slika_o_85340485-e1547242106223.jpg

Поводом обележавања 100 година од завршетка Првог светског рата , ученици историјске секције Основне школе „ Васа Стајић “ одржали су Угледни час.
Ученици историјске секције имали су велику жељу да кроз Угледни час прикажу барем делић догађаја који су довели до тога да ми данас живимо у миру и са поносом кажемо то су наши ПРЕЦИ. Они су живот дали за све нас, који смо данас овде захваљујући њима, да никада не заборавимо шта им дугујемо.
Кроз Угледни час обратило се 88 ученика а још њих 20 је дало свој допринос кроз рад 60-так плаката који осликавају период Првог светског рата. Сваки ученик, наставник и запослени члан школе тај дан носио је Наталијин цвет а за то су заслужни ученици који су за ову прилику ручно израдили око 700 истих.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Можете погледати на видео линку

Дигитална учионица

nova_ucionica.png

Влада Републике Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Завод за унапређивање васпитања и образовања систематски раде на промовисању дигиталних компетенција које спадају у низ кључних компетенција потребних за квалитетан живот и рад свих грађана.
Циљ пилот – пројекта „2000 ДИГИТАЛНИХ УЧИОНИЦА” – „Дигитална учионица/дигитално компетентан наставник – увођење електронских уџбеника и дигиталних образовних материјала” је да допринесе развоју дигиталних компетенција наставника и посредно, дигиталних компетенција ученика.
Наша школа је ушла у овај значајан пројекат, и сама сам добила прилику да завршим обуку као наставник историје и радим са ученицима петих разреда дигиталну наставу.
Дигитални уџбеник је дигитално и дидактички обликовано наставно средство којe се користи у образовно-васпитном раду у школи ради стицања знања, вештина, ставова и уверења који замењује или допуњује штампани уџбеник.

Предности онлајн образовања
• Већа доступност
• Превазилажење просторних и временских ограничења
• Прилагођавање темпа учења индивидуалним карактеристикама ученика
• Ангажовање више чула и конкретизација наставних садржаја
• Увид у сопствени рад и напредак и усмеравање даљег учења у жељеном правцу
• Праћење индивидуалног напретка сваког ученика
• Објективност приликом оцењивања
• Лакша реализација ефикаснијих врста наставе
Погодности за ученике
За разлику од „класичног” образовања, где се процес наставе најчешће реализује у учионици у којој су присутни сви ученици у исто време, онлајн образовање омогућава ученицима да се учењу посвете у оно време и на оном месту које им највише одговара. Исто тако, сваки ученик је у прилици да наставне садржаје савладава сопственим темпом, што доприноси појачаној индивидуализацији процеса учења.
Промењена улога наставника
У овако организованој настави се мења и улога наставника. Настава је окренута ученицима, а не наставнику. Ученици су одговорни за гледање видеа и постављање адекватних питања. Наставник је једноставно ту да даје повратну информацију.
Уместо видеа, може се користити аудио запис или снимак часа на коме наставник предаје (скринкаст), који је наставник припремио или преузео, а који одговара врсти наставног садржаја и циљевима наставе. Улога наставника у учионици се мења тако што он има више времена да помаже ученицима, а не да даје информације. Оваква организација омогућава наставнику да више времена посвети ученицима који спорије уче. На тај начин, добија се измењена улога наставника у школи, он постаје неко ко (има времена да) се бави сваким учеником понаособ и може да буде руководилац, организатор, ментор.
Мислим да сам Вам барем мало приближила тематику нашег часа и принцип рада на часу.
Од почетка школске 2018/19.године одржали смо три часа у Дигиталној учионици и веома сам задовољна исходом, а мислим да је и ученицима занимљиво и интересантно да на овај начин усвоје знање и исто примене на часу.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

3D анимације и модели врхунске израде појашњавају апстрактне садржаје и доприносе разумевању градива.
Атрактивне 3D анимације задржавају пажњу ученика и продубљују њихово знање кроз јасан и детаљан приказ одређених садржаја. Тешко разумљиви садржаји или садржаји који се не могу видети, попут фотосинтезе, ротације.Земље или иригационог система у старом Египту, могу се лакше разумети ако су представљени 3D анимацијом.
Симулације као вид искуственог знања и учења кроз праксу подстичу истраживачку и проблемску наставу.
Мењањем параметара у симулацији, ученик може да види како одређене појаве утичу једна на другу и самостално дође до закључка о њима. На тај начин, ученик стиче практично, функционално знање о свету око себe.

Дигитална учионица

Моје путовање

download (2)

Углавном сви волимо да путујемо, а да ли имамо сви ту могућност, мислим да немамо. Да ли сте некад пожелели да кренете из познатог околиша у далеки свет, да се суочите са новом културом, да проширите знања и све то пренесте и другим особама, вероватно јесте.

Зато су моји ученици и моја маленкост осмислили један нов начин путовања свих нас кроз „очи оних који то могу да виде “ а нама покажу барем делић лепоте која нам није увек достижна.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Презентације ученика са тих дивних путовања увек учине час интересантним, занимљивим а доста тога и научимо. Да ли је у стварности постојао Одисеј, то не знамо.Његов повратак је Хомер испричао као лутање, то се још од антике преноси као значајна културна вредност.

Појам путовања не мора увек да се односи на далаке или мање далеке земље. Свако путовање је за себе авантура, па тако и за за моје ученике који са својих путовања донесу прегршт информација, утисака и слика.. Ми се уживимо  и постовећујемо са личностима које су живеле у неком далеком граду пре много хиљада година и то остави велик траг у нама.

Па, кренумо у нове пустоловине…

„Стаза којом мало њих корача води на веће висине од улице којом корачају хиљаде“

Томас Едвард Лоренс

Охридско језеро презентација
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vR4oSRYFgGwPNXmQpfbbt3yx-JYkGgiqRXYK1C1uGpVoKQegF6_OJidGbNhJEVGhHCFJtqOhVzBw1Dg/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Dubai
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vRObre5n1uE9pHWkguGBkRnnXn9K9UCViNyzlrEIhJvtFTMZAjS19dfJGjNZhy1sHkGUbL3hetD7TM-/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Francuska, Velika Britanija, Nemacka
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTDQy-M5RkZJehSCg5neAntP1Q-Bx-HqayKDVFF8xP4g57v61yYRlg3XIFjXehmx26ENhawHVWmEc0r/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Rim
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vR8aCYA3aBAd4SNL-tUEEoenVOwzgyDnKXlvWjWEc9HuUhIPDBVPocEu9e_WNFK7ZJyRv3WH8aJI7Ke/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

ITALIJA I SVAJCARSKA
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQe48swfSxigFlP6YoWtRxMdrZ6Kh6cP0V9QV12RsBln2d3XD-8g16NudFE15YYHC6opfdN70WGMMfH/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Barselona
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQJjWvYmdFeLhE7ARPfDgJBSnfvZOn5-Spc0OL1RuX4DPNO_iPDqEs_MY_ujYHC4SvyX7WRSKwrWDek/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Моје путовање
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTGMDyZbw3smRefDdLtH2mE-aJBNSJwMHjleFgLwsNjKyB32FppNyPGuRV3kUZldWshBzvtqJM8o4du/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Venecija
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vRDi4R8hgDa09S7myN_yffFZuBP0SXe2RVe8HFHW0m6gUSPn30yQfKm0HiloI4CVv0oFDXZ07aDU-wr/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Girona
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTYOuVDtnkbpyF1EXbn-1LFMoLuD7helc7hBlODwAJKVX0JKlva5O-i8BDhV72oSugwgOzpwZ0C0XoL/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Prag
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQorlQCyzAYULLhKqguYST304SYoQR5omz9TyVG9ag6lZnG00Vucjm5TKgDqBmfDR375lWxC8WWjA04/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Istorija Letovanja-Grcka
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQz7Ou1722tum-upRjFPSCnfYXAnbNH7WrNIRTFqK47zEaJ6c4uAsVC5wMANEwlC2c9mweNXcHgyl-z/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Моје путовање кроз прошлост
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTEDijjMzMDkQJD5rsyy2ISdrZeTp3Kd5WpJJ_qUtd5uG18bkHNlGZ2D1hvM6dQefWk24efDV6nDxgg/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Srbija,Crna Gora, Madjarska
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQXHVIpnpvIl3RgjerF22UtLmtyRaQCXkC4BHr2ZZQdJcGzMG8-DQF0nVbKCprry3aCkV2KsUwQjsPe/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Србија
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTVS5JMR4kP9eA2NWXBOjn_KOIVF2k8o4K1XaFvPaxw_t3bIaaZFLTEIB0Gs1CdOufpaX26E6xnxP15/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

TENERIFE
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vSoJwZHypOPa1J7Ls6pAg8KmF2DjX7Z973C65Yv_6_hxjrc-VN5UkYlONWyeHR3Q-_w5pIiiEB29MfG/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Ulm
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vSpFjeM1W8O54JxZcW8oRP9GMDTXp2WOCd60szndp59yLZSekzEvXBvdFAyTqadIg2JkkeTVR7Dj7Hy/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Evia-morska banja
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vSbQa638GMYy8bnGLkPWV1OvOHVxnmM6Me3xuSdulHnGetAFIRv7Pxdgz57hIDke1TwWyDoSZphWAJm/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Крупањ
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vTWOGcpkTkNdvpfDsIIix57TGJ94-mksf4shYJLaebztclYndRFqnTq82vKBYFWosPIha-D7lCHTvsX/pub?start=false&loop=false&delayms=300

BUDIMPESTA
 
https://docs.google.com/presentation/d/e/2PACX-1vQ_xTrbFTIsMkXH0HALY07QoiSxPfvEVCt2JOuHZY4HItNZChBSnY-GNtfjlIExV7YXCA3394iJgneM/pub?start=false&loop=false&delayms=3000

Династија Немањића

nemanjici-4-638
Лоза Немањића

Тренутно на часовима историје обрађујемо наставну јединицу Династија Немањића. Веома је актуелна полемика о серији која се приказује на нашим малим екранима. Ми се нећемо бавити превише тим коментарима већ ћемо примат дати самој садржини ове наставне јединице.

Немањићи су средњовековна српска династија која је владала Србијом више од два века и остварила највеће проширење средњовековне Србије.

У династији има једанест владара, с тим што је краљ Владислав II, 1316. i 1325. био краљ Срема, и непризнати краљ Србије 1321-1324.

Родоначелник је био Стефан Немања, само име Стефан је било име који је сваки Немањић додавао свом на крунисању, као титулу, као симболичан извор легитимитета владавине. Можда нисте пажљиво слушали на часу када је наставница то објашњавала па само да појаснимо зашто сваки владар додаје име Стефан испред свог имена. У том смислу име Стефан је може третирати као синоним за реч “ краљ, цар “ са посебним симболичним значењем за Србе. 

Svsimeon
Стефан Немања

Свети Стефан је такође био и светац-заштитник српске државе и код првих Немањића се налазио на реверсу владарског печата као и на бази кованица.

220px-Loza_nemanjica

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину. Међу многобројним манастирима који су њихова задужбина, истичу се: Жича, Студеница, Милешева, Сопоћани, Хиландар, Грачаница, Свети Архангели, Бањска, Високи Дечани и други.

Уколико сте заинтересовани да чујете и видите нешто више о овој теми можете то учинити путем видео записа.

Ученици наше Основне школе „Васа Стајић“  одржали  су угледни час на тему

Династија Немањића

 

 

Сви путеви воде у Рим

images
Зашто се каже сви путеви воде у Рим? Како би ученицима петих разреда објаснили следећу наставну јединицу Рим, најбоље је кренути од занимљивости. На тај начин ће сами учествовати у прикупљану података за час а сазнаће нешто ново , што ће бити одличан увод у лекцију.

Наши ученици у данашње време често путују на разне и занимљиве дестинације , па смо имали и веома лепих презентација са тих путовања. Наредне часове посвећујемо Риму – његовом оснивању и развоју, Риму као највећој војној сили старог века, Риму у периоду царства, култури, уметности и науци.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Да се вратимо на постављено питање ( Зашто се каже сви путеви воде у Рим? ) и покушамо да нађемо одговор. Сматра се да је почетак свих путева био “ Златни миљоказ“ (Miliarium aureum), који се налазио у близини Сатурновог храма на форуму у Старом Риму, и да су све раздаљине у империји рачунате у односу на њега, али за ову претпоставку још увек не постоје докази.“ Златни миљоказ “ је вероватно био мермерни стуб позлаћен бронзом висок 3,7 м и пречника 1,15 м , кога је подигао император Октавијан Август 230. године пре нове ере. Сматрало се да сви путеви почињу од тог места и све раздаљине у империји рачунате су у односу на њега. Они су били важан извор информације о удаљености од места до места .

Стари Рим
Стари Рим

Римски путеви који су остали у употреби до модерног доба су углавном постали регионални путеви означени бројевима, али су њихова античка имена још увек у употреби.

Mapa-Starog-Rima-iz-vremena-imperije-670x532
Мапа Старог Рима из времена империје

То су имена:

Аурелија, Касија, Фламинија, Саларија, Трибуртина,Казалина, Апија

Путеви Римске империје повезивали су удаљене провинције са главним градом.Они су спајали густе шуме Галије са Грчким градовима и реку Еуфрат са каналом Ламанш. Пре свега они су омогућили да практично сваки део државе буде дотупан легијама преко којих је Рим ширио свој утицај. Од тих главних поплочаних путева, одвајали су се бројни мањи путеви по римским провинцијама.

vie-consolari
Нас ученике петог разреда пут води управо до Рима , како би истражили, видели, научили нешто ново. Биће то дуго путовање ( скоро до краја школске године) али надам се веома занимљиво и поучно.